“Book Descriptions: У генерацији која лако и много пише, а тешко се(бе) изражава, Милица Шпадијер налази свој глас – глас који доноси тешко помирљиве супротности: класично образовање и свакодневицу, критичност грађанке и готово дечје језичке и мисаоне рефлексе; самосвест ангажоване жене и заиграност, хумор и исповедност („Ја сам страшна жена/ Вечно уплашена); потребу да се буде у свету и свет интиме, отвореност ка конфузном шуму постмодерног света и национални осећај... Управо онако како се та summa многобројних противречја обзнањује једним тростихом песникиње: И ауторефлексија/ Несигурност/И вера у стварност.
Ђорђе Матић
Милица Шпадијер се са овом књигом уврстила у ред пјесника свештеника, пророка, оних који кроз своје ја говоре и наш живот. На трагу савремене хеленске поезије, Ускрс је у „Новом гробљу“ стални мотив и никада тема већ перспектива. И чека нас „Аутобиографија“ – антологијска пјесма савремене српске поезије чија језгровита семантика, рима која је од оних за које знамо да одувијек почива у дубини језика и аутобиографска способност метафизичког крокија зову да прочитамо нову збирку поезије жене коју прсти пеку кад се крсти.