Moje kosti ujedaju
(By Draško Sikimić) Read EbookSize | 29 MB (29,088 KB) |
---|---|
Format | |
Downloaded | 696 times |
Last checked | 16 Hour ago! |
Author | Draško Sikimić |
Sanjao sam kako su sva mora stala u
jednu plastičnu flašu
i kako su ih popili pijani diktatori.
Sanjao sam, opet,
kako je jedan kupio planinu
i prevezao je na dvije osovine
da je tamo
svojoj djeci otopi.
Sanjao sam vozove koji iskaču iz šina,
sanjao sam kako ubijaju vukove
govoreći mi da sam ja kriv za to.
Noć po noć, san po san,
kao da je svaka smrt na mojoj duši.
Guram dušu u kosti
da mi je ne uzmu,
a kosti ću sakriti u debelu zemlju
kao kapsulu
iz koje ne mogu vaskrsnuti.
KUNEM TI SE DA SAM DRVO
Danas je umro jedan od nas.
Sjedio sam na klupi;
bilo je nekakvo debelo proljeće
i lišće je zaudaralo.
Mali pas se zaletio i počeo da laje na mene.
„Zakolji me“, rekao sam mu,
„pojedi me prije nego mravi dođu.“
„Evo“, rekao sam i pokazao neobrijan vrat,
a on je samo nastavio da laje,
a ja sam samo nastavio da govorim.
„Čuješ li me džukelo,
ako me se najedeš prestaćeš da laješ,
počećeš da sumnjaš,
danima nećeš izlaziti iz svog psećeg stana,
bićeš užasno neraspoložan ako me progutaš sada.“
A on je lajao neke svoje argumente,
lajao je jer je osjetio da sam bijesan čovjek,
lajao je iz nekog jednostavnog razloga,
lajao je jer sam živ.
„Popišaj me bar“,
rekao sam mu,
„kunem ti se da sam drvo.“”